„Dukat roba” za poslodavce danas su krovopokrivači, elektroinstalateri, hidrograđevinari, stakloresci, kamenoresci, moleri, keramičari, armirači, zidari – fasaderi, mašinbravari, automehaničari, lakireri, autolimari,konobari,kuhari…
Njih, međutim,sada je već evidentno,nema dovoljno na živiničkom i bh tržištu rada.
Potencijalna radna snaga u ovim sektorima odbija posao zbog loših uslova rada, plata ispod prosjeka i neplaćenog prekovremenog rada.
Osipanju kadra kumovali su loša obrazovna politika kao i politika zapošljasvanja u našoj državi, privatizacije u kojima su kupci uzimali fabrike ne da bi nastavili sa proizvodnjom, nego da bi se dočepali atraktivnog zemljišta, zaposleni su otpuštani, a u dodatno stručno obrazovanje onih koji su ostali nije se ulagalo,radnici su ucjenjivani stavom “ako nećeš ti,ima ih na birou na hiljade koji hoće” pa su morali raditi za mizerne plate i u veoma lošim uslovima,bez slobodnih dana,godišnjih odmora i prava na bolovanje.
Kada su već nabrojani zanatski profili dobili priliku da svoja znanja pokažu u zemljama Europske unije,mnogo ih je tu priliku i iskoristilo.
Kažu,na Zapadu se radi ali i zaradi i u svakom segmentu sve je uređenije nego kod nas.
Tako da je naša država i naša lokalna zajednica došla u apsurdnu situaciju-na biroima vrvi od nezaposlenih ljudi a,u isto vrijeme,tržište rada vapi za radnicima.
Da bi se pojačalo interesovanje petnaestogodišnjaka , građevinske, tehničke i mašinske škole trebalo bi da poboljšaju uslove boravka i rada.
Svim učenicima moraju se ponuditi moderna učila i stipendije, te da u nastavi bude 50 odsto prakse jer će tako povećati šansu da djeca izaberu na tržištu tražena zanimanja a samim tim dobiju priliku za brže zaposlenje na domaćem tržištu.
Osim toga,poslodavci moraju daleko više,nego dosad,da porade na čuvanju dobrih radnika i majstora time što će im dati adekvatne plate i osigurate bolje uslove rada.
Time bi naše mlade stručnjake motivirali da ostanu ovdje i doprinose ukupnom prosperitetu i našeg zavičaja i naše zemlje a ne napretku neke od već naprednih zemalja Europe i svijeta.
Jasminko Razić
